Table of Contents
Ерко Јун је један од најпознатијих фитнес модела, тренера и ММА бораца балканског порекла. Можете сазнати што се крије иза његових достигнућа и како звезда савремених борилачких вештина једе и припрема се за своје борбе, из питања на које је сам Ерко одговорио!
Важне чињенице
Цело име: Ерко Јун
Датум рођења: 28. 6. 1990.
Место рођења: Босна и Херцеговина
Тежина: 99,76 кг
Висина: 177,8 цм
Категорија у ММА-а: Тешка
Како је све почело
Ерко Јун рођен је у Босни и Херцеговини, али кад је имао само 2 године, он и његова породица су морали напустити домовину због рата у Босни и Херцеговини (1992.). Његова породица је емигрирала у Белгију и започела потпуно нови живот у Antwerpen-у. Тамо је Ерко почео развијати своју љубав према борилачким вештинама, односно taekwondo-у и kickboxing-у. Међутим, за време једног интензивног контактног тренинга са својим оцем, повређен је и скоро да је изгубио осећај у десној нози. У том се тренутку се његова експлозивна нарав пробудила у њему и, будући да није могао тренирати у потпуности, употребљавао је своју енергију у уличним борбама. Али тренер, Bill Richardson, помогао му је у том његовом мрачном времену показавши му да ништа није изгубљено. Помогао му је да крене на путем фитнеса и тренинга у теретани. Током 6 месеци, Ерко је сјајно напредовао, побољшао кондицију и добио мишићну масу. Чак шта више, уз праву комбинацију тренинга и рехабилитације, успео је да се опорави од непријатне повреде која га је спречавала да оствари свој сан. [1] [3]
Његова највећа достигнућа у фитнесу
Само захваљујући вредном раду, мотивацији и самоодрицању, Ерко је постигао невероватан успех. Троструки је јуниорски шампион у бодибилдингу, вицешампион такмичења Balkan Fitness, а уједно је освојио и 3. место на Међународном Musclemania Show-у у Мајамију на Флориди. Међутим, упркос свим тим наградама, никад није престао бити веран ономе у чему највише ужива, зато је и одлучио кренути на путем ММА борца. [1] [3] [5]
Победе и порази у ММА
Страст и неколико година искуства у борилачким вештинама омогућили су Ерку лак улазак у свет ММА-а, где је дебитовао 9. јуна 2018. на 44. гала вечери KSW-а. KSW је једна од водећих организација за мешовите борилачке вештине у Европи. За време борбе, успео је да нокаутира свог противника Tomasza Oświecińs-ког у првој рунди. У октобру исте године поновио је свој успех из прве борбе и победио репера Paweła Mikołajuw-а у првој рунди на 45. гала вечери KSW-а. На 49. гала вечери KSW-а, је чак елиминисао и Akopu Szostak-у за мање од 36 секунди борбе. Његова борба са једним од најбољих бораца у KSW-у, Mariuszom Pudzianows-ким је, за њега, била несрећна јер га је елиминисао у другој рунди. После тога,свој други пораз у октагону претрпео је у септембру 2020. године, кад га је противник, Damian Olszews-ки нокаутирао у првој рунди. Укупно, Ерко има забележене 3 победе и 2 пораза. [2] [3]
Приватни живот
Ерко Јун је савршени пример чињенице да, ако желите нешто постићи, морате се посветити томе. У животу следи мото „Ко не рескира, не профитира„, а његова постигнућа су прави пример за то. Као што је и он сам рекао: “Циљ ми је показати свету за шта сам способан. Свако ко има сан и стварно жели нешто постићи, мора имати и вољу.“ Због тога и не чуди што уз сјајну каријеру у ММА-у и фитнесу, може бити поносан и на друга достигнућа.
На почетку дизања тегова и такмичења, открио је да не би зарадио пуно новца тим начином живота. Због тога је одлучио да покрене каријеру модела која му је и донела потребну зараду. Позирао је познатим фотографима као што су Luis Rafael, Dirk Alexander и Kevin De Borger. Може се похвалити са више од 1 100 000 пратилаца на Инстаграму и више од 4,1 милиона обожаватеља на Facebook-у, због чега је један од најистакнутијих инфлуенсера на подручју фитнеса. Живи приватно са својом партнерком, првакињом у фитнесу Oksanom Alma-ом, са којом има ћеркицу. [1] [4] [5]
Прочитајте које је занимљиве чињенице Ерко открио о себи у нашем интервјуу и што се крије иза његовог успеха.
Интервју са Ерком Јуном
Ерко, пре свега, занима нас шта Вас је то приближило спорту?
Као дете, био сам веома активан, волео сам излазити, играти се или плесати. Да, волим плес! Отац ме од малих ногу увео у спорт, посебно у борилачке вештине. Бавио сам се каратеом и taekwondo-ом. Тачније, taekwondo је прва мешовита борилачка вештина коју сам пробао. Од тада непрестано тренирам и волим спорт. Мислим да се моја љубав према спорту формирала од малих ногу, што дугујем родитељима, али и томе што сам био веома живахно и активно дете.
Почели сте са борилачким вештинама. Која Вас највише испуњава и највише Вам је помогла стигнете овде где сте сада?
Почео сам са taekwondo-ом, који је био база мог знања о борилачким вештинама, а употребљавам га и данас у стојећим борбама. Затим сам пробао kickboxing и открио да ми још више одговара, али и даље сам се ослањао на своје основе taekwondo-а, посебно приликом ударања и бокса. Морам признати да сам се сад, после неког времена, заљубио у рвање, које ми је постало најдражи спорт. Свиђа ми се његов интензитет али и чињеница да је стварно изазовно.
Пређимо сад на Ваше детињство. Као двогодишњак сте емигрирали са породицом из Босне и Херцеговине због рата. Сећате ли се нечега из тих времена?
Срећом, не сећам се пуно тога из тог времена, будући да сам био тек мали дечак, али су моји родитељи доживели пуно тешких тренутака за време рата. Заједно смо се преселили у Немачку, где смо живели годину дана. Затим смо се поновно преселили, овај пут у Белгију. Тамо сам почео живети свој нови живот. Међутим, моји родитељи су видели пуно лоших ствари, зато је и било добро што више нису морали доживљавати сличне страхоте. Али, иако сам одрастао у Белгији, волим своју домовину и увек ћу је носити у срцу.
У време када сте били тинејџер у Белгији, имали сте репутацију такозваног „лошег момка“. Зашто је то било тако и ако бисте могли да се вратити у прошлост, да ли бисте ишта променили?
Први разлог је био тај што сам имао пуно проблема, рецимо да се нисам осећао добро код куће. Због тога сам стално бежао напоље, само сам имао жељу да лутам около и зато сам знао да упадам у невоље које су се обично завршавале са тучом. Такође, нисам волео ни школу и свакако нисам био сјајан ученик. Нисам баш поносан на то, али све тешке ситуације које сам прошао учиниле су ме човеком какав сам данас. Све те уличне туче, провођење времена на улици и слично – не бих ништа променио. Само бих поручио младима да иду у школу јер је то веома важно и потребно. То говорим и свом детету.
Али онда се нешто променило и погурало Вас напред. Шта је то било?
Променила се чињеница да сам дошао до теретане преко једног пријатеља, где ме тренирао изузетан тренер Bill Richardson. Видео је да сам поприлично агресиван, али истовремено и активан момак. Управо сам то и био у то време. Због тога ме узео „под своје“ и научио ме како да пренесем све своје проблеме, енергију и агресивност у спорт. То ми је много помогло. Истовремено сам открио да ме спорт смирује, али ми и уједно даје прави правац у животу.
Сви знамо да су почеци увек тешки. Јесу ли и први тренинзи са Bill Richardson-ом били једнако захтевни? Шта све сте морали проћи или чега сте морали да се одрекнете?
Почеци су увек изазовни, не само у спорту, него и у послу или свакодневном животу. Важно је издржати и не одустати. У почетку је са Bill-ом било тешко, буквално је хтео да ме убије. Како бих вам дао јаснију слику, толико сам жестоко тренирао да се нисам могао вратити кући бициклом или пешака после тренинга. И управо му је то и био циљ – тренирати толико да заборавим на дружења, борбе на улици и све своје проблеме. Морао сам напорно радити за време тренинга, а затим отићи право кући и опет се вратити следећег дана. И на моје изненађење, то ми се свидело, мотивисало ме је и гурнуло напред. Такође сам приметио и да је то усрећило моју мајку и да јој је напокон било драго што не висим напољу или што не бежим од куће. Све дугујем спорту, у то време посебно бодибилдингу.
- Јесте ли правили неке почетничке грешке приликом вежбања?
Наравно, правио сам грешке. Пре тренинга са Bill Richardson-ом, тренирао сам сам јер сам желео почети са фитнесом због проблема са ногом. Искрено, то није била моја најбоља одлука. Али, када си млад, мислиш да све најбоље знаш, а то ми је уједно и био највећи проблем. Међутим, ми смо само људи, како се каже – младалачка лудост. Мислио сам да знам све и хтео сам радити све по свом, али схватио сам уз Bill-а да морам слушати старије и искусније како би ме научили шта је исправно, а шта није. Мислим да је веома важна моћ прихватања критике. Ако је нетко критичан према вама, требате да га саслушате и разумете. Након тога, препоручљиво је да исправите своју грешку јер, у противном, нисте ништа научили из критике и она вас неће одвести никуда. И тако остајете на истом месту.
Међутим, успех и напоран рад имају и своје мрачне стране. Јесте ли претрпели неке повреде за време борбе?
Да, наравно, повредио сам се више пута, чак и кад сам се бавио фитнесом и бодибилдингом. Али морам рећи да се то не може упоредити са ММА. Тамо сам имао озбиљних повреда. Са ММА никад не знате кад би вам се нешто могло догодити. Направите малу грешку и одмах имате проблем, на пример, са коленимм, лактом или шаком. Мислим да 90 % особа који су доживели повреде у ММА одлазе кући знајући да се можда никад више неће вратити на тренинг. Међутим, повреде су уобичајене у ММА. Сломио сам нос три пута!
Можете поцепати уво, повредити лактове, сломити неколико костију, али, ако нешто заиста волите, увек ћете се томе и враћати. И то ме тера напред. Као и моја нарав која ме присиљава да свима докажем да ја то могу. Међутим, било је тренутака и кад сам желео да одустанем, али, у пресудном тренутку, застао бих на неко време и променио мишљење. То се догађало углавном пре такмичења; мислим да ће ме сад разумети пуно бораца. Док чекате на борбу, питате се за шта је она заправо добра. Али онда, кад се борите, а поготово кад побеђујете, то постаје незаменљив осећај. А тај осећај је управо оно што вас тера напред јер га желите поновно доживети – тај невероватни осећај победе.
Што Вас је натерало да наставите и не одустанете упркос повредама?
Мислим да ме мој карактер натерао да научим да живим са тим. Личност се посебно обликује у детињству кад све има огроман утицај на вас. Све што видите, оно што се догађа код куће, али и оног који ко вас подучава. Увек сам покушавао показати околини у чему сам добар. Ако бих десет пута пао, устао бих и покушао поновно. То је снажан део мог карактера, што је велика предност поред мојих спортских капацитета.
Знамо да је мотивација неопходна. Шта или ко Вас то мотивише?
Као прво, важно је да увек имате праве особе, родбину и пријатеље уз себе, особе које имају позитиван начин размишљања. То је оно што ће вас држати на правом путу. Међутим, те особе би такође требале имати и сопствене животне циљеве, било да се ради о спорту или другим животним областима. То је важно из разлога ако се окружите негативним особама, и сами постајете баш попут њих. Друго, пратим само успешне борце, спортисте, глумце и некле друге који ме на прави начин мотивишу. Највише ме мотивишу особе који немају скоро ништа, а свеједно су срећни. Рецимо, особе са инвалидитетом које не могу ходати или особе које зарађују минималну плате. Неки се жале на ситнице и имају одговоре на све – данас сам преуморан, не ради ми се ништа и слично. Ми морамо схватити да у свету постоје разне особе са другачијим животним причама од наше и да смо ми остали заправо веома срећни.
Постоји ли неки мотивациони мото који вам се свиђа и који пратите?
Наравно да постоји, најдражи ми је „Ко не рескира, не профитира“. Одувек је и био, имам га чак и истетовираног на бицепсу. Ако не ризикујете у животу, никад нећете знати шта сте могли да постигнете. И тога сам се држао целог живота. Пратим тај мото од почетка каријере. Ризикујем. Купио сам карту сопственим новцем и отишао сам у Америку. Затим сам отишао у Русију и Кину како бих извукао највише из своје каријере. Понекад сам превише ризиковао, некада је то успело, некада није, али то је живот. На пример, моја прва борба је била огроман ризик јер је мој углед био на коцки. Кад сам први пут стао у ринг, гледало ме 18 000 људи, уживо и на интернету. Нико није знао ко је тај борац са искуством у фитнесу. Превише сам ризиковао јер сам веома лако могао изгубити. У том случају, сви би ме одмах заборавили, али сам исто тако могао и победити. Ја тако видим ствари; једноставно морате ризиковати у свом животу.
Музика такође може бити одлична мотивација за време вежбања. Коју музику слушате за време тренинга? Може ли вас она покренути за бољи ефекат?
Све зависи од самог дана и какав се пробудим ујутро. Волим слушати народну, трап, хип-хоп, техно или техно хаус музику. Међутим, могао бих слушати нешто сасвим другачије свакога дана. Кад тренирам, зависи од тога какав је тренинг, али обично не слушам музику док вежбам. Рецимо, можда у случају тренинга снаге, тада ме музика може одговарајуће и мотивисати. Посебно ако тренирам сам, тада ме музика покреће и могу урадити доста више. Иначе не слушам музику за време других врста тренинга, било групних или појединачних.
Победили сте у неколико спортских такмичења. На која сте од својих многобројних достигнућа у фитнесу и борилачким вештинама најпоноснији?
Мислим да је то моја прва борба ММА- у октагону. Био је то огроман корак у мом животу али и каријери. Као што сам већ споменуо, било је невероватно пуно људи и то је био огроман ризик. Одрадио сам добар посао и пробио се у свет ММА. Кад сам у томе успео, живот ми се потпуно променио. Било је то најважније такмичење на којем сам икада учествовао.
Поразговарајмо на тренутак о томе која је основа Вашег успеха. Како изгледа Ваш тренинг током уобичајених дана а како пре такмичења или борбе?
Обично започињем дан око 10 сати ујутро јер волим дуже одспавати и права сам супротност ранораниоцу. Мој први тренинг је око 11 сати и обично је веома интензиван, док је вечерњи тренинг опуштенији. Ујутро имам или grappling или борбу са спаринг партнером или физички тренинг. Увече се бавим kickboxing-ом, рвањем или нечим сличним. Кад се припремам за такмичење, увек имам тренинг у две фазе, а понекад и један дан одмора. Таман кад осетим да је моје тело уморно, пружим му један дан одмора. Вам такмичарске сезоне, дневно имам један до два тренинга, зависно од интензитета. Свакако, константно тренирам јер да то не радим, вероватно бих скренуо са ума.
Које партиције мишића највише волите да тренирате и обрнуто, које то најмање волите?
Морам признати да се више не бавим пуно фитнесом. Тренутно се враћам на тренинге снаге, једном недељно. Обично радим чучњеве са мртвим дизањем, потиске са клупе, чисто мртво дизање или војне потиске (потиске са великим дворучним тегом испред главе). Да будем искрен, више волим мртво дизање, али волим и чучњеве, потиске са клупе, тачније волим све исто. Тако изгледа мој тренинг снаге, једном, највише двапут недељно, како бих одржао своју снагу и експлозивност. Пре тога било је другачије, знао сам да тренирам свакога дана. У то сам време редовно вежбао рамена, то ми се јако свидело, јер су се могла брзо напумпати и била су огромна. Али то више не радим јер би ми рамена брзо трошила кисеоник, а то не би било добро у ММА или рвању.
Радите ли и кардио вежбе? Ако да, које су вам најдраже?
Да, радим и кардио вежбе. Раније сам мање радио кардио, али сад обично радим интервалне и кружне тренинге два пута недељно, и то знају бити изузетно интензивни. Обично један круг траје 5 минута и урадим га пет пута, или урадим троминутни круг девет пута.
А шта је са Вашом исхраном? Како изгледа Ваш план исхране на обичним данима а како пре такмичења или борбе?
Тренутно, моја исхрана је потпуно другачија него у време кад сам се бавио бодибилдингом и фитнесом. Тада сам знао појести 5 – 6 порција дневно а исхрана је била заиста строга.
Откад се бавим са ММА, открио сам да у борилачким вештинама сагоревате много више калорија, тако да могу дозволити себи да једем знатно више. Јако волим да једем и једем скоро све. Наравно, и даље строго водим рачуна да то буду 3 оброка дневно, на пример овсене пахуљице, а затим и свежи сир. Свакако, понекад себи приуштим што год пожелим јер ћу то ионако потрошити а остати у форми. Али, за време припреме за такмичење, много више пажње посвећујем исхрани. Тада се храним здраво како бих могао поновно јести било шта после завршетка такмичења.
Мењате ли фазу повећања (bulking) са фазом смањења (ripping) или покушавате задржати исти режим током целе године?
Да будем искрен, више ме није брига за фазу повећања. То је чудно јер сам пре увек мислио да морам ићи у теретану сваки дан, јер би ми мишићи нестали ако два дана не тренирам. Али више уопште не мислим тако. Иако се више не бавим фитнесом, највише једном недељно, и даље радим на одржавању облика тела. То је природно јер сам се дуго бавио фитнесом. Али то радим и због ММА, у коме такође ангажујем огромну количину мишића. Мој облик се мало променио, али то је једноставно због тога што се тело прилагођава вашим тренутним активностима. Мислим да је најважније бити активан и тако одржавати мишиће.
Да пређемо на неку мање здраву храну. Која је Ваша омиљена храна за варање?
Моја омиљена храна за варање су ћевапи са луком, кајмаком и пуно хлеба.
Већ неко време сарађујете са нашом марком GymBeam. Зашто сте одабрали GymBeam и који су Вам производи међу омиљенима?
Изузетно сам задовољан марком GymBeam. Пре свега, због људи који стоје иза те компаније јер су веома драги и љубазни. И друго, имају невероватне производе. Носим одећу GymBeam скоро сваки дан. Посебно волим компресионе шортсеве и хеланке које су стварно савршене за тренинг. Али вероватно највише употребљавам њихову опрему за вежбање код куће. Углавном еластичне траке, шипке за склекове и згибове као и, наравно, подлогу за вежбање. Будући да их употребљавам свакодневно, могу рећи да су изузетног квалитета и по веома повољној цени. Мислим да однос цене и квалитете производа чини GymBeam неупоредивом марком у односу на конкуренцију.
Која 3 додатка исхрани су Вам неопходна сваки дан и због чега?
Глутамин, БЦАА i таурин – редовно их употребљавам. Наравно, свако од нас воли различите ствари, али за мене су те три најважније. Једноставно је немогуће узимати све витамине и аминокиселине који су организму потребни из исхране и зато узимам додатке исхрани. Таурин ме увек покрене пре тренинга, што ми је стварно потребно јер је мој тренинг физички захтеван, нарочито рвање и борбе. А управо тај додатак одлаше оксигенацију мишића, појаву која има ограничавајуће дејство на моје спортске перформансе.
You might be interested in these products:
Дакле, знамо што се крије иза Вашег успеха у свету фитнеса и борби. Међутим, истина је да сте и модел и да сте чак сте имали сопствену марку одеће. Јесте ли размишљали да одустанете од борби и такмичења и једноставно започнете посао?
Увек нешто смишљам. На пример, ММА, фитнес, снимање, увек нешто радим, а истовремено планирам и нешто ново за будућност. Волим поставити циљ и радити на њему. Уосталом, нећу бити заувек млад и у савршеној кондицији. Сви старимо. Доћи ће време кад ће све престати. Дакле, мој план је створити комбинацију теретане за борилачке вештине, али и фитнес или CrossFit. Желим тражити таленте и помоћи младима. Као младић, добио сам помоћ, зато би је желео и проследити. Желео бих научити децу и тинејџере да могу бити успешни у спорту и водити их на прави начин. То је мој сан.
Иате више од 1 100 000 пратитеља на Инстаграму. Сматрате ли се инфлуенсером и узором тим људима?
Не сматрам се узором или инфлуенсером. Ја сам Ерко, Ермин Јун, ја сам оно што јесам, немам шта скривати од људи. Одувек сам био такав, радио оно што волим и покушавао мотивисати људе. А оно што највише желим показати људима јесте да могу све и да требају испробати све што желе. Мислим да је веома важно показати све и ништа не скривати. Много је познатих особа на свету које вам неће рећи и показати све онако како јесте и пре ће то сакрити. На друштвеним мрежама наћи ћете пуно људи који се праве да је све савршено, али није. Једноставно ћу наставити оно што радим и у чему уживам јер то сам ја. Свакако, сигурно се не сматрам узором или инфлуенсером.
А шта је са Вама? Имате ли свог идола или некога ко вас инспирише?
Да, имам, али већ дуго размишљам о том питању. Често су ми у животу поставили слично питање, посебно током моје каријере и увек бих рекао нешто попут: „Немам појма…“. Али после једног викенда, пронашао сам свог идола, пронашао сам човека којег заиста волим јер је особа са златним срцем, који је доказао да није само најбољи спортиста на свету већ више од тога. Има најбољу душу и срце и то лично веома ценим. Говорим о Khabibu Nurmagomedov-у. У октобру 2020., након победе у борби у октагону, објавио је крај каријере. Посветио је задњу победу своме оцу, тренеру и ментору, све у једном, који је недавно преминуо од болести COVID-19.
То је била његова задња борба којом је завршио каријеру, заклео се мајци и одржао реч. Објавио је да се неће вратити у ринг без оца. А тако искусан момак могао је одрадити још барем 10 борби. Никад у животу није изгубио. Има најбоље резултате, али је и даље човек. Показао је да је пун емоција и да има добру душу. Ценим то и управо ме то инспирише. И то не само мене, већ и цели свет. Прави карактер је најважнији и није битно што сте најбољи спортиста ако нисте добра особа.
И на крају, што бисте желели да поручите својим фановима?
Пре свега, желео бих им се од срца захвалити на подршци за време моје каријере, али и ван ње, заиста то ценим. Волео бих да заиста пробају све у животу. Немојте се бојати да ћете пасти јер се то догађа у животу. Оно што је заиста важно јест устати и наставити се борити. У животу сам испробао небројане ствари и не жалим ни за једном. Ни најлошији тренуци, кад сам буквално пао на дно и нисам имао појма како ћу се вратити одатле. Доживећете такве ситуације у животу, али најважније је пребродити их. Ту започиње ваш успех. Желео бих то рећи свим младим људима и својим обожаватељима, којима дугујем велику захвалност. Знајте да све радим само за вас. Хвала вам!
Дакле, која вам се Еркова страна највише допада? Као борца ММА, инфлуенсера, модела или музички избор? Слободно поделите своје мишљење са нама у коментарима и не заборавите поделити ове податке о Ерку и његовим постигнућима.